Стваралаштво нема границе
Свака животна прича носи посебне успомене, искуства, снове и наде. Кроз овај литерарни рад, наша полазница првог циклуса, Шпреса Џемаљи, води нас кроз своја сећања на детињство, одрастање, породичне вредности и тренутке који су обликовали њену личност.
Са поносом представљамо њен састав под називом „Живот исписан позитивом: моја прошлост, садашњост и будућност“ , као пример да жеља за учењем, стварањем и изражавањем не познаје године ни границе.
Позивамо вас да прочитате њену причу.
Живот исписан позитивом: моја прошлост, садашљост и будућност
Кад год се у мени пробуди сећаље на прошлост, мисли одмах ме врате у мој родни Урошевац на Косову. То је место где је моја прича почела и где су исписане најлепше странице мог детињства. За мене прошлост има мирис дома, топлине и звук дечије вике која одјекује мојом улицом. Највећи део слободног времена проводила сам напољу са децом из краја, где је лопта била центар нашег света. Нашаа главна и омиљена игра била је „измећу две ватре“. Памтим то узбућење, брзо добацивање, тактизирање и радост када успем да избегнем лопту у последљем тренутку. Усвим тим дечијим авантурама и уличним утакмицама, мој највећи ослонац, подршка и најбоњи саиграч био је мој брат. Поред игре на улици увек сам била радознала и креативна, била сам дете које жели све да зна. Поред тога била сам и вредна и увек сам волела да помажем мами око спремања куће, учећи од ње прве важне кораке. Како сам расла, јавила се и велика љубав према језицима, а посебно ми је привлачило и занимао енглески језик, који сам са у живањем истраживала.
Данас када погледам себе у огледалу, видим жену која је своје дечије снове претворила у стварност, али на још лепши начин.
Моја садашњост је испуњена, динамична и поносна. Ја сам мајка четворо деце, и они су мој највећи успех и моја највећа животна награда. Пут до овога где сам данас није био лак. Годинама смо живели као подстанари,, а ја сам се потпуно посветила својој породици. Одгајала сам нашу децу онако како сам најбоље умела, лавовски и без посустајања, наравно уз безусловну подршку свог супруга. Све док они нису завршили основну школу моја главна улога била је у нашем дому.
Када су деца одрасла, одлучила сам да направим нови корак за себе. Пошто сам домаћица и волим чистоћу бавим се професионалним чишћењем и спремањем. Изузетно ценим чистоћу и ред, свој посао радим са огромним поносом и посвећеношћу. Многи би се можда запитали зашто са таквим поносом говорим о свом раду, а мој одговор је једноставан: зато што сам позитивна особа , моја позитива, зист образ и вредне руке водиле су ме до овог данашњег дана. И поред свих обавеза око деце и посла, никад нисам изгубила ону малу девојчицу у себи која је некад била креативна, трудим се да изгледам савршено, дотерано и трудим се да кроз начин размишљања изразим своју креативност и подсетник да жена без обзира на број обавезе увек треба да сија.
Када погледам ка будућности, видим је као простор за даљи раст, нове успехе моје деце и остварење мојих личних циљева. Моја највећа жеља је да моја деца израсту у добре, срећне и успешне људе и да им и даље будем највећи ослонац у животу. На пословном плану желим да наставим да радим са енергијом и позитивношћу који ме одувек покрећу. Такоће и данас поносно и активно учим енглески језик, јер за мене то значи доказ да никад није касно за напредак и померање сопствених граница.
Моја крајња визија будућностије дубоко лична. Моја жеља није да изградим име и препознатљивост у очима света или непознатих људи, већ у очима оних којису мени најважнији, мојих најближих. Желим да за своју породицу и своју децу постанем пример за стални напредак. Трудом, учењем и мојом позитивном енергијом, желим да креирам нову још снажнију верзију себе. На тај начин желим да оставим најлепши траг и да моји најдражи увек буду поносни на мене, баш као што сам и ја поносна на њих.
И за крај желим да се захвалим Богу за све што ми је дао, и да ми све моје молитве буду услишене и да ми да награду коју је ОН припремио за мене.
Даће Бог.
